Oblik: Anegdota Vreme: 1969/70. god Mesto: Sarajevo, poslasticarnica Akteri: Zrnic Vasilije, Vlajkovic Milovan
Od kasarne “Marsal Tito” do Bas Carsije, uglavnom se islo peske, preko Marijinog dvora. Bas tu negde u izlogu poslasticarnice sampite. Ulazimo ja i Zvrca, pitomacke oci gladnije od stomaka.Narucujemo po sest komada. Devojka zaduzena da nas usluzi gleda malo Zvrcu malo mene ali ipak malo vise mene, smeje se i vrti glavom. Prva pomisao ko joj se vise dopao od nas dvojice? Medjutim ubrzo shvatamo da je razlog za njen (pod)smeh sasvim druge prirode. Ljubazno nas ubedjuje: uzmite po cetiri bice vam dosta: Sest, insistira Zvrca, Cetiri … Popustamo ali popustila je i ona, uzeli smo po pet.
Priznajem da smo u znak zahvalnosti po jednu krempitu ostavili devojci koja je znala bolje od nas koliko mozemo.
Oblik: Vic Mesto: Zborno Vreme: Jutarnja smotra
Komandir vrsi jutarnju smotru vojnika. Petrovicu, do sutra da se podsisas, Hocu, Ne kaza se hocu nego razumem, Dobro.
Oblik: Anegdota Vreme: 1970/71. god. Mesto: Zadar, hotel Zagreb Akteri: Zrnic Vasilije, Vlajkovic Milovan
Posle vecernje setnje zadarskom rivom, odlucimo ja i moj klasic inace skolski drug iz gimnazijskih dana, da sednemo i malo odmorimo. Prebrojimo sitninu iz svih dzepova - 150 i neki dinar, nema mnogo ali za dva picenceta bice. Sednemo u bastu hotela Zagreb, bas na rivi. Divno vece pomalo “kvari” muzika – solo klavir, ali dobro. Gledamo vinsku kartu: pivo 80 din, dva komada 160 din. – nema dovoljno “zacepi”, vinjak 60 din, bice. Zovemo konobara, Izvolite, Dva vinjaka, Stize vinjak i jos casa vode gratis, Nevolimo vinjak bas previse ali uzivali smo dok se sunce gubilo iza Ugljana i Pasmana. Krecemo, konobar - da platimo molim vas. Sto cetrdeset i cetiri dinara! Kako, vinjak je 60 dinara, cudim se ja i brojim onu sitninu koju smo sakupili? Znate, 20% za muzicki dinar! Na to se Zvrca pobedonosno oglasi: “Ali, mi smo pili dok je bila pauza”. Konobar se slatko nasmejao, verovatno mu je bilo simpaticno, ali za klaviristu smo morali izdvojiti ona 24 dinara.
Oblik: Vic Mesto: Ulica Vreme: Suncano
Sretnu se na ulici, u prolazu, major i porucnik. Kako porucnik nije pozdravio majora, ovaj ga zaustavi i strogo zameri: Zasto vi druze porucnice ne pozdravljate majora? Izvinite druze majore, sunce mi udara u oci pa mi se ucinilo da ste potporucnik. Ako ste mislili da sam potporucnik zasto Vi niste zaustavili mene da ja Vas pozdravim? Pa, nisam hteo da budem pi’da!
Na casu Opste taktike, nastavnik, major Baltic Momir, kako bi od nas, pitomaca prve godine VA, nacinio aktivne subjekte nastave, postavi pitanje: “Sta je to Borbeno obezbedjenje”? Tridesetak pitomaca voda gledalo je na isto toliko strana, samo se moj pogled, neznam ni ja kako, “ukrstio” sa pogledom ispitivaca. Cuo sam ono “Hajte Vi pitomac”, preko uperenog prsta shvatio sam da se radi o meni. Energicno sam ustao, stao mirno i predstavio se: “druze majore pitomac Vlajkovic Milovan”. Ne tako energicno kao kada sam ustajao poceo sam da odgovaram, ali kao dete kada ispusti krisku hleba namazanu mascu i posutau alevom paparikom (mi deca iz Banata smo to mnogo volela) poceo sam da objasnjavam, ali ne Borbeno obezbedjenje vec Obezbedjenje borbenih dejstava. Nisam to citao a ocito je da secanja sa predavanja nisu bila dovoljna da napravim razliku izmedju Obezbedjenja borbenih dejstava i njegovih elemenata. Posle par recenica major me prekide pitanjem : “Bolan druze gde ti to procita”.U skripti druze majore, pokusavao sam da se nekako opravdam. „Nemoj molim te, ja sam skriptu pisao”, obeshrabri me major i naredi da sednem. Sa olaksanjem sam izvrsio naredjenje a kako je bilo ostalima cekajuci da ih major Baltic nanisani prstom, mozete da pretpostavite.
Oblast: Vic Mesto: Most, moze i onaj u Zadru (artiljerci ga dobro znaju)
Sretnu se na mostu pukovnik i vojnik. Kako vojnik nije pozdravio pukovnika ovaj ga zaustavi i ostro ukori:
Zasto ti vojnice ne pozdravljas? Druze pukovnice, po Pravilu sluzbe tacka 48. na mostu se ne pozdravlja
Kako su se Pravila sluzbe cesto menjala, pukovnik ostade u nedoumici i pozuri u kancelariju, uzme Pravilo sluzbe i u tacci 48. procita :”Vojno lice u svakoj situaciji mora da ispolji inicijativu i da bude snalazljivo”.
Gore imenovani klasić, a zbog tajnosti podataka, reći ću da mu prezime počinje na V, a ime na M, dok smo bili u Sarajevu dobija pismo od devojke u kojem piše: "Dragi Mljacko, mi smo jedno od drugog udaljeni 210 kg!"
Na kraju I godine Akademije imali smo 45 dana logorovanja u Nabrđu, i u toku jedne taktičke vežbe kao početak je bio geografska i topografska orijentacija. Komandir voda, poručnik Vujović Vidak, poziva pitomca Bjelanović Živka(kasnije isti napušta Akademiju) da to uradi i on siromah, vrti onu busolu i kartu i onda pobedonosno kaže:"Nalazimo se ispred šume koja je iza nas".
Oblik: Anegdota Mesto: Sarajevo Vreme: 3-ća godina VA Akteri: Zrnić Vasilije i Vlajković Milovan
Na času TRZA (Topografski radovi u zemaljskoj artiljeriji), k-dir voda Kap. I kl Petar Munćan, koji je bio nastavnik tog predmeta, priuštio nam je kontrolni zadatak, “Određivanje koordinata cilja presecanjem unazad“. Dobili smo potrebne podatke (inpute) i odgovarajući obrazac pride, posle čega smo prionuli na rad. Ja i moj školski drug iz gimnazijskih dana - Zvrca, smo sedeli u zadnjem redu, klupa do klupe. Nismo prepisivali ali smo povremeno upoređivali rezultate. Sve se slagalo u dve decimale. U jednom momentu k-dir stade pored mene, gleda šta radim i poluglasno mi reče „Nevalja ti to ništa! Pomalo zbunjen i iznenadjen rekao sam; „Kako nevalja kad su kod Zvrce isti rezultati? „Pa nevalja ni kod njega!“, šeretski odvrati nastanik.
Problem je bio što smo u startu i ja i Zvrca napravili istu gresku. Naime, na časovima nastave smo, kao impute, uglavnom dobijali uglove alfa i beta, to sabirali, oduzimali od 32-00 i dobijali ugao gama. Nastavnik nam je namestio „caku“: dao nam je uglove alfa i gama, ja i Zvrca smo „naseli“ na provokaciju i baš kao na vežbama to sabrali, oduzeli od 32-00 i misleći da smo dobili traženi ugao gama, nastavili da grešimo u istom stilu.
Izlaz smo našli uz pomoć nastavnika: Dobili smo nove, prazne obrasce i počeli ispočetka. Dokle smo stigli nesećam se.
Oblik: Vic, adaptiran na vojničke uslove Mesto: Kancelarija k-danta puka Vreme: Kao na dan zanimanja
K-dant puka, jednom nogom bliži „večnim lovištima“ nego penziji, pozove svog personalca i poče razgovor. Mile, šta misliš, ovako, ko je najperspektivniji starešina u puku da bi mogao, eventualno, da me zameni na dužnosti komandanta? Mile je dobro znao svoj posao i odmah je predložio potpukovnika Petrovića: Sve škole završio je sa odličnim uspehom, sve službene ocene odličan, elokventan, omiljen i uvažavan kod starešina, od inspekcije ocenjen najvišim ocenama, ... nastavio bi Mile i dalje sa argumentacijom ali k-dantu je i to bilo dovoljno. Petrović? Da, Petar Petrović, operativac u štabu. Mile, hajde ti pripremi Naredbu i donesi mi je sutra na potpis, da mi to djubre najurimo u prekomandu, ali vidi neki garnizon što dalje odavde!
Oblik: Anegdota Vreme: početak školovanja u VA Mesto: 3. vod, 1. četa, 1. bataljon Akter: Gengo Radenko
Uobičajeno pitanje nastavnika na prvim šasovima nastave bilo je „odakle ste?“ Neznam zašto ali ostali su mi u sećanju odgovori klasića Genge Radenka. Kada mu je nastavnik postavio vec tradicionalno pitanje, Radenko, vojnički oštro i ponosno odgovori: Iz Sarajeva! Ne znajćci da nastavnik dobro poznaje Sarajevo, iznenadi ga podpitanje: Iz kog dela Sarajeva? Ne baš iz Sarajeva, već iz Hadzića! Poče klasić da traži izlaz. Pa gde iz Hadzića, koja ulica? Ustvari, to je selo Ušivak , ali nije daleko od Hadzića, priznao je na kraju Radenko uz opšti smeh drugova iz voda.
Oblik: Anegdota Vreme: Treća godina – smer artiljerija Mesto: 1. vod, Sarajevo Akter: Ja (Milovan Vlajković)
Slična situacija i isto pitanje kao i za Genga „Odakle ste“? Samo ovoga puta u ulozi “ispitivača”, k-dir 1. voda TVA kap. I klase Mulćan Petar (kasnije Munćan) a u ulozi onoga koji treba da se izjasni - Ja. Iako su svi znali odakle sam i zvali su me Bežaninac, ja sam odgovorio da sam iz Novog Beograda. Klasići jedva dočekali da se nasmeju i udare na zajebanciju. Sto ne priznaš da si iz Bežanije? „Možda kapetan ne zna gde je Bežanija! Pravio sam se nevešt, pokušavajući da se izvadim. Na moje zadovoljstvo podsmehe je prekinuo sam k-dir Munćan: „Znam, ja sam iz Surčina!“ Bilo mi je pomalo neugodno zbog situacije u kojoj sam se našao, ali i drago što mi je k-dir zemljak i što kada iz Beograda, autobusom GSP-a, podje u Surčin, mora da prodje kroz moje selo - Bežaniju.
Puk. SINOBAD NKOLA, Načelnik klase Puk. VEROVIĆ IVO, Načelnik klase u drugoj godini Ppuk. ERCLAN MARKO, Zamenik Načelnika klase
Major ISMAILOVIĆ KERIM, k-dant 1. bataljon Kap. I kl RAPAIĆ MLADEN, Pomoćnik k-danta bataljona za MPV
Major FLEGO DRAGO, k-dir 1. čete Major JOVICEVIĆ RADOVAN, k-dir čete u drugoj godini ZIkl DERIKONJIĆ ĐURO, četni starešina
Ppor DJURDJIĆ DRAGAN, k-dir voda Ppor HRG LUKA, k-dir voda u drugoj godini
P I T O M C I 3. voda, 1. čete , 1. bataljona
1. ALEKSOVSKI ALEKSANDAR, Akademac sa najviše škole u selu Gorobinci kod Svetog Nikole, nedaleko od Štipa. “ Cipele u ruće pa na stroj”- da nebi kasnio. 2. BABIĆ LJUBIŠA, učitelj, u selu prvi do popa 3. BANJICA JUSUF, jedini gramofon u vodu, Suljo po pocu, dobar fudbaler, pokojni 4. BJELOVUK RADOSLAV, Rajko iz Banja Luke, pokojni 5. ĆURIĆ JURE, iz Splita, skinuo se, iz VA otišao karakterističnim strojevim korakom i izrekom ’’ima nas svakoraznih’’ 6. DIMOVSKI MENDO, Meče, sa njim sam se rvao na casovima borenja 7. DJOKIĆ RATKO, iz sela Zlatićevo kod Vlasotinca, pretio da će mi biti zet 8. DJURDJEVIĆ SLOBODAN, iz Zemuna, skinuo se 9. GENGO RADENKO, iz sela Ušivak, kod Hadzića u blizini Sarajeva, dobar fudbaler, na pozivu vojnog odseka da se javi u VA “pećat ko toćak” 10. GOJKOVIĆ SLOBODAN, poznajem ga po koraku 11. GOLIĆ DRAGAN, iz Pakraca, blagajnik OO SKJ u četi 12. HADZIĆ ĆAZIM, “Ćumez”, “aj’ snimte se” (k-da za silazak sa vozila) 13. JANKOVIĆ PERIŠA, “Curije” (Kiri), iz sela Štavica na Ibarskoj magistrali 14. JOVANOV VANČO, Makedonac 15. JOVIĆ TOMISLAV, iz sela Gradište kod Vlasotinca, Tika, uvek dobro obavešten, 16. LALOVIĆ JOVAN, iz Kalinovika, zet svima koji su imali sestru, odlicno skijao 17. LUKIĆ SLOBODAN, Lujo, pokojni 18. MAKSIMOVIĆ RADOMIR, Maxa, u Sarajevu se zaljubio u Dexu 19. MANOJLOVIĆ ZORAN, Mane iz Balatuna, pokojni 20. MICIĆ RODOLJUB, Micko 21. MUSLOMOVIĆ FIKRET, naj vojničina 22. NIKOLOVSKI ILIJA, Makedonac 23. OBLAKOVIĆ STANKO, Bačuga, po selu gde je rodjen 24. PAŠALIĆ BRANIMIR, Pokojni, igrao dobar fudbal - 2 -
25. PENEV BORIS, iz Bosilegrada, zvali smo ga Bugarin a neznam zašto! 26. PETROVIĆ MILIĆ, saobraćajni tehničar, jedini sa civilnom “B” kategorijom 27. POJE JOŽE, Slovenac iz Ptuja, od oca zastavnika 28. PRTINA MILAN, Ličanin is sela Nebljuse kad D.Lapca, u ulozi Nikoletine Bursaća “pripovedao” klasićima ratne priče 29. STANKIĆ MILORAD, skinuo se, zvali smo ga Pera - po ocu 30. STANKOVIĆ ČEDOMIR, devojka Dobrinka, pokojni 31. VEMIĆ VUKSAN, Vule živac, kratki fitilj 32. VLAJKOVIĆ MILOVAN, Bežaninac koji se sve teže priseća klasića iz voda 33. ŽIVKOVIĆ ZARIJA, Žika bubuljica
NAPOMENA: U izradi spiska oslonio sam se na sećanja, fotografije i ‘’dobro obaveštenog’’ klasića sa rednog broja 15.
Puno pozdrava za Penev Borisa bio mi komandir cete kada sam sluzio JNA 1973 god u Vipavi.Voleo bi da se cujemo ili vidimo.Borisav Ristanović 0658351000 zlatibor!
Oblik: Anegdota
ОдговориИзбришиVreme: 1969/70. god
Mesto: Sarajevo, poslasticarnica
Akteri: Zrnic Vasilije, Vlajkovic Milovan
Od kasarne “Marsal Tito” do Bas Carsije, uglavnom se islo peske, preko Marijinog dvora. Bas tu negde u izlogu poslasticarnice sampite. Ulazimo ja i Zvrca, pitomacke oci gladnije od stomaka.Narucujemo po sest komada. Devojka zaduzena da nas usluzi gleda malo Zvrcu malo mene ali ipak malo vise mene, smeje se i vrti glavom. Prva pomisao ko joj se vise dopao od nas dvojice?
Medjutim ubrzo shvatamo da je razlog za njen (pod)smeh sasvim druge prirode. Ljubazno nas ubedjuje: uzmite po cetiri bice vam dosta:
Sest, insistira Zvrca,
Cetiri …
Popustamo ali popustila je i ona, uzeli smo po pet.
Priznajem da smo u znak zahvalnosti po jednu krempitu ostavili devojci koja je znala bolje od nas koliko mozemo.
Oblik: Vic
Mesto: Zborno
Vreme: Jutarnja smotra
Komandir vrsi jutarnju smotru vojnika.
Petrovicu, do sutra da se podsisas,
Hocu,
Ne kaza se hocu nego razumem,
Dobro.
Oblik: Anegdota
ОдговориИзбришиVreme: 1970/71. god.
Mesto: Zadar, hotel Zagreb
Akteri: Zrnic Vasilije, Vlajkovic Milovan
Posle vecernje setnje zadarskom rivom, odlucimo ja i moj klasic inace skolski drug iz gimnazijskih dana, da sednemo i malo odmorimo. Prebrojimo sitninu iz svih dzepova - 150 i neki dinar, nema mnogo ali za dva picenceta bice. Sednemo u bastu hotela Zagreb, bas na rivi. Divno vece pomalo “kvari” muzika – solo klavir, ali dobro. Gledamo vinsku kartu: pivo 80 din, dva komada 160 din. – nema dovoljno “zacepi”, vinjak 60 din, bice. Zovemo konobara,
Izvolite,
Dva vinjaka,
Stize vinjak i jos casa vode gratis,
Nevolimo vinjak bas previse ali uzivali smo dok se sunce gubilo iza Ugljana i Pasmana.
Krecemo, konobar - da platimo molim vas.
Sto cetrdeset i cetiri dinara!
Kako, vinjak je 60 dinara, cudim se ja i brojim onu sitninu koju smo sakupili?
Znate, 20% za muzicki dinar!
Na to se Zvrca pobedonosno oglasi: “Ali, mi smo pili dok je bila pauza”.
Konobar se slatko nasmejao, verovatno mu je bilo simpaticno, ali za klaviristu smo morali izdvojiti ona 24 dinara.
Oblik: Vic
Mesto: Ulica
Vreme: Suncano
Sretnu se na ulici, u prolazu, major i porucnik. Kako porucnik nije pozdravio majora, ovaj ga zaustavi i strogo zameri: Zasto vi druze porucnice ne pozdravljate majora?
Izvinite druze majore, sunce mi udara u oci pa mi se ucinilo da ste potporucnik.
Ako ste mislili da sam potporucnik zasto Vi niste zaustavili mene da ja Vas pozdravim?
Pa, nisam hteo da budem pi’da!
Oblast: Anegdota
ОдговориИзбришиVreme: 1967/68. god
Mesto: 3. vod, 1. ceta, 1.bataljon
Akter: Vlajkovic Milovan
Na casu Opste taktike, nastavnik, major Baltic Momir, kako bi od nas, pitomaca prve godine VA, nacinio aktivne subjekte nastave, postavi pitanje: “Sta je to Borbeno obezbedjenje”? Tridesetak pitomaca voda gledalo je na isto toliko strana, samo se moj pogled, neznam ni ja kako, “ukrstio” sa pogledom ispitivaca. Cuo sam ono “Hajte Vi pitomac”, preko uperenog prsta shvatio sam da se radi o meni. Energicno sam ustao, stao mirno i predstavio se: “druze majore pitomac Vlajkovic Milovan”.
Ne tako energicno kao kada sam ustajao poceo sam da odgovaram, ali kao dete kada ispusti krisku hleba namazanu mascu i posutau alevom paparikom (mi deca iz Banata smo to mnogo volela) poceo sam da objasnjavam, ali ne Borbeno obezbedjenje vec Obezbedjenje borbenih dejstava. Nisam to citao a ocito je da secanja sa predavanja nisu bila dovoljna da napravim razliku izmedju Obezbedjenja borbenih dejstava i njegovih elemenata.
Posle par recenica major me prekide pitanjem : “Bolan druze gde ti to procita”.U skripti druze majore, pokusavao sam da se nekako opravdam.
„Nemoj molim te, ja sam skriptu pisao”, obeshrabri me major i naredi da sednem.
Sa olaksanjem sam izvrsio naredjenje a kako je bilo ostalima cekajuci da ih major Baltic nanisani prstom, mozete da pretpostavite.
Oblast: Vic
Mesto: Most, moze i onaj u Zadru (artiljerci ga dobro znaju)
Sretnu se na mostu pukovnik i vojnik. Kako vojnik nije pozdravio pukovnika ovaj ga zaustavi i ostro ukori:
Zasto ti vojnice ne pozdravljas?
Druze pukovnice, po Pravilu sluzbe tacka 48. na mostu se ne pozdravlja
Kako su se Pravila sluzbe cesto menjala, pukovnik ostade u nedoumici i pozuri u kancelariju, uzme Pravilo sluzbe i u tacci 48. procita :”Vojno lice u svakoj situaciji mora da ispolji inicijativu i da bude snalazljivo”.
Gore imenovani klasić, a zbog tajnosti podataka, reći ću da mu prezime počinje na V, a ime na M, dok smo bili u Sarajevu dobija pismo od devojke u kojem piše: "Dragi Mljacko, mi smo jedno od drugog udaljeni 210 kg!"
ИзбришиNa kraju I godine Akademije imali smo 45 dana logorovanja u Nabrđu, i u toku jedne taktičke vežbe kao početak je bio geografska i topografska orijentacija. Komandir voda, poručnik Vujović Vidak, poziva pitomca Bjelanović Živka(kasnije isti napušta Akademiju) da to uradi i on siromah, vrti onu busolu i kartu i onda pobedonosno kaže:"Nalazimo se ispred šume koja je iza nas".
ОдговориИзбришиOblik: Anegdota
ОдговориИзбришиMesto: Sarajevo
Vreme: 3-ća godina VA
Akteri: Zrnić Vasilije i Vlajković Milovan
Na času TRZA (Topografski radovi u zemaljskoj artiljeriji), k-dir voda Kap. I kl Petar Munćan, koji je bio nastavnik tog predmeta, priuštio nam je kontrolni zadatak, “Određivanje koordinata cilja presecanjem unazad“. Dobili smo potrebne podatke (inpute) i odgovarajući obrazac pride, posle čega smo prionuli na rad. Ja i moj školski drug iz gimnazijskih dana - Zvrca, smo sedeli u zadnjem redu, klupa do klupe. Nismo prepisivali ali smo povremeno upoređivali rezultate. Sve se slagalo u dve decimale.
U jednom momentu k-dir stade pored mene, gleda šta radim i poluglasno mi reče „Nevalja ti to ništa!
Pomalo zbunjen i iznenadjen rekao sam; „Kako nevalja kad su kod Zvrce isti rezultati?
„Pa nevalja ni kod njega!“, šeretski odvrati nastanik.
Problem je bio što smo u startu i ja i Zvrca napravili istu gresku. Naime, na časovima nastave smo, kao impute, uglavnom dobijali uglove alfa i beta, to sabirali, oduzimali od 32-00 i dobijali ugao gama. Nastavnik nam je namestio „caku“: dao nam je uglove alfa i gama, ja i Zvrca smo „naseli“ na provokaciju i baš kao na vežbama to sabrali, oduzeli od 32-00 i misleći da smo dobili traženi ugao gama, nastavili da grešimo u istom stilu.
Izlaz smo našli uz pomoć nastavnika: Dobili smo nove, prazne obrasce i počeli ispočetka. Dokle smo stigli nesećam se.
Oblik: Vic, adaptiran na vojničke uslove
Mesto: Kancelarija k-danta puka
Vreme: Kao na dan zanimanja
K-dant puka, jednom nogom bliži „večnim lovištima“ nego penziji, pozove svog personalca i poče razgovor.
Mile, šta misliš, ovako, ko je najperspektivniji starešina u puku da bi mogao, eventualno, da me zameni na dužnosti komandanta?
Mile je dobro znao svoj posao i odmah je predložio potpukovnika Petrovića: Sve škole završio je sa odličnim uspehom, sve službene ocene odličan, elokventan, omiljen i uvažavan kod starešina, od inspekcije ocenjen najvišim ocenama, ... nastavio bi Mile i dalje sa argumentacijom ali k-dantu je i to bilo dovoljno.
Petrović?
Da, Petar Petrović, operativac u štabu.
Mile, hajde ti pripremi Naredbu i donesi mi je sutra na potpis, da mi to djubre najurimo u prekomandu, ali vidi neki garnizon što dalje odavde!
Oblik: Anegdota
ОдговориИзбришиVreme: početak školovanja u VA
Mesto: 3. vod, 1. četa, 1. bataljon
Akter: Gengo Radenko
Uobičajeno pitanje nastavnika na prvim šasovima nastave bilo je „odakle ste?“ Neznam zašto ali ostali su mi u sećanju odgovori klasića Genge Radenka. Kada mu je nastavnik postavio vec tradicionalno pitanje, Radenko, vojnički oštro i ponosno odgovori:
Iz Sarajeva!
Ne znajćci da nastavnik dobro poznaje Sarajevo, iznenadi ga podpitanje:
Iz kog dela Sarajeva?
Ne baš iz Sarajeva, već iz Hadzića! Poče klasić da traži izlaz.
Pa gde iz Hadzića, koja ulica?
Ustvari, to je selo Ušivak , ali nije daleko od Hadzića, priznao je na kraju Radenko uz opšti smeh drugova iz voda.
Oblik: Anegdota
Vreme: Treća godina – smer artiljerija
Mesto: 1. vod, Sarajevo
Akter: Ja (Milovan Vlajković)
Slična situacija i isto pitanje kao i za Genga „Odakle ste“? Samo ovoga puta u ulozi “ispitivača”, k-dir 1. voda TVA kap. I klase Mulćan Petar (kasnije Munćan) a u ulozi onoga koji treba da se izjasni - Ja. Iako su svi znali odakle sam i zvali su me Bežaninac, ja sam odgovorio da sam iz Novog Beograda. Klasići jedva dočekali da se nasmeju i udare na zajebanciju.
Sto ne priznaš da si iz Bežanije?
„Možda kapetan ne zna gde je Bežanija! Pravio sam se nevešt, pokušavajući da se izvadim.
Na moje zadovoljstvo podsmehe je prekinuo sam k-dir Munćan:
„Znam, ja sam iz Surčina!“
Bilo mi je pomalo neugodno zbog situacije u kojoj sam se našao, ali i drago što mi je k-dir zemljak i što kada iz Beograda, autobusom GSP-a, podje u Surčin, mora da prodje kroz moje selo - Bežaniju.
PO ČEMU IH SE SEĆAM
ОдговориИзбришиPuk. SINOBAD NKOLA, Načelnik klase
Puk. VEROVIĆ IVO, Načelnik klase u drugoj godini
Ppuk. ERCLAN MARKO, Zamenik Načelnika klase
Major ISMAILOVIĆ KERIM, k-dant 1. bataljon
Kap. I kl RAPAIĆ MLADEN, Pomoćnik k-danta bataljona za MPV
Major FLEGO DRAGO, k-dir 1. čete
Major JOVICEVIĆ RADOVAN, k-dir čete u drugoj godini
ZIkl DERIKONJIĆ ĐURO, četni starešina
Ppor DJURDJIĆ DRAGAN, k-dir voda
Ppor HRG LUKA, k-dir voda u drugoj godini
P I T O M C I 3. voda, 1. čete , 1. bataljona
1. ALEKSOVSKI ALEKSANDAR, Akademac sa najviše škole u selu Gorobinci kod Svetog Nikole, nedaleko od Štipa. “ Cipele u ruće pa na stroj”- da nebi kasnio.
2. BABIĆ LJUBIŠA, učitelj, u selu prvi do popa
3. BANJICA JUSUF, jedini gramofon u vodu, Suljo po pocu, dobar fudbaler, pokojni
4. BJELOVUK RADOSLAV, Rajko iz Banja Luke, pokojni
5. ĆURIĆ JURE, iz Splita, skinuo se, iz VA otišao karakterističnim strojevim korakom i izrekom ’’ima nas svakoraznih’’
6. DIMOVSKI MENDO, Meče, sa njim sam se rvao na casovima borenja
7. DJOKIĆ RATKO, iz sela Zlatićevo kod Vlasotinca, pretio da će mi biti zet
8. DJURDJEVIĆ SLOBODAN, iz Zemuna, skinuo se
9. GENGO RADENKO, iz sela Ušivak, kod Hadzića u blizini Sarajeva, dobar fudbaler, na pozivu vojnog odseka da se javi u VA “pećat ko toćak”
10. GOJKOVIĆ SLOBODAN, poznajem ga po koraku
11. GOLIĆ DRAGAN, iz Pakraca, blagajnik OO SKJ u četi
12. HADZIĆ ĆAZIM, “Ćumez”, “aj’ snimte se” (k-da za silazak sa vozila)
13. JANKOVIĆ PERIŠA, “Curije” (Kiri), iz sela Štavica na Ibarskoj magistrali
14. JOVANOV VANČO, Makedonac
15. JOVIĆ TOMISLAV, iz sela Gradište kod Vlasotinca, Tika, uvek dobro obavešten,
16. LALOVIĆ JOVAN, iz Kalinovika, zet svima koji su imali sestru, odlicno skijao
17. LUKIĆ SLOBODAN, Lujo, pokojni
18. MAKSIMOVIĆ RADOMIR, Maxa, u Sarajevu se zaljubio u Dexu
19. MANOJLOVIĆ ZORAN, Mane iz Balatuna, pokojni
20. MICIĆ RODOLJUB, Micko
21. MUSLOMOVIĆ FIKRET, naj vojničina
22. NIKOLOVSKI ILIJA, Makedonac
23. OBLAKOVIĆ STANKO, Bačuga, po selu gde je rodjen
24. PAŠALIĆ BRANIMIR, Pokojni, igrao dobar fudbal
- 2 -
25. PENEV BORIS, iz Bosilegrada, zvali smo ga Bugarin a neznam zašto!
26. PETROVIĆ MILIĆ, saobraćajni tehničar, jedini sa civilnom “B” kategorijom
27. POJE JOŽE, Slovenac iz Ptuja, od oca zastavnika
28. PRTINA MILAN, Ličanin is sela Nebljuse kad D.Lapca, u ulozi Nikoletine Bursaća “pripovedao” klasićima ratne priče
29. STANKIĆ MILORAD, skinuo se, zvali smo ga Pera - po ocu
30. STANKOVIĆ ČEDOMIR, devojka Dobrinka, pokojni
31. VEMIĆ VUKSAN, Vule živac, kratki fitilj
32. VLAJKOVIĆ MILOVAN, Bežaninac koji se sve teže priseća klasića iz voda
33. ŽIVKOVIĆ ZARIJA, Žika bubuljica
NAPOMENA: U izradi spiska oslonio sam se na sećanja, fotografije i ‘’dobro obaveštenog’’ klasića sa rednog broja 15.
Puno pozdrava za Penev Borisa bio mi komandir cete kada sam sluzio JNA 1973 god u Vipavi.Voleo bi da se cujemo ili vidimo.Borisav Ristanović 0658351000 zlatibor!
ОдговориИзбриши