Literarni, muzicki i likovni prilozi

Aleksandar Angelovski:
Dragi moji prijatelji, drugovi i klasići,  duboko sam ubeđen da se dovoljno ne poznajemo jer smo drugovali u neko vreme kada  nismo obraćali pažnju na nacionalnost i na različitosti naših sredina.

Albert Ajnštajn je rekao: ”Rat se sastoji u tome, da se ljudi, mada jedni druge ne poznaju, me|usobno ubijaju na zapovest ljudi koji se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju.” i mislim da je bio debelo u pravu i kao da je znao šta će nam se desiti.

Radi prevazilaženja svega što nam se desilo mislim da bi trebalo da poradimo na tome da se što bolje upoznamo u novoj situaciji, da upoznamo kako sebe tako i sve druge i da na tim saznanjima obnovimo naša drugarstva, prijateljstva, kumstva i sve ono što je bilo proizvod tog i takvog vremena.

Radi toga šaljem svima Vama jednu od najlepših i najosećajnih makedonskih pesama i pozivam Vas da to isto ili slično  uradite svako iz svoje sredine i da se tako opet svi okupimo kao drugari i klasići koji umeju da prevaziđu sve probleme koje je politika postavila ispred svih nas.

Ој природо вечна убавице(Makedonski)

 

 

Ој природо вечна убавице,
ти создаде сè на овој свет,
ти создаде љубов и омраза,
среќа радост на овој свет.

Вие дами и убај госпо|и
што имате богати мажи
но затоа вие многу пати
честа си ја продавате.

Јас не сакам големи богатства
ниту сакам царски палати,
јас си сакам сламена колиба,
и во неа слатко да спијам.

Oj prirodo večna lepotice,( prevod)

Oj prirodo večna lepotice,

Ti si stvorila sve na ovom svetu,

Ti si stvorila ljubav i mržnju,

sreću, radost na ovome svetu.

Vi dame i lepe gospođe

što imate bogate muževe,

Ali zato  često puta

prodajete svoju čast.

Ja neću velika bogatstva,

Niti hoću carske palate,

Ja hoću kolibu od slame

I u njoj slatko da spavam!

To lepse izgleda kada slušate kako ovu divnu pesmu peva  Kate sa grupom „Neli ti rekov“(“Nisam li ti reko”), http://vbox7.com/play:e820a60108

ili kada slušate kako je izvodi Blagica Kaleva:

http://www.youtube.com/watch?v=WqPhdiiIPMY

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Sa setom i tugom sećam se pesme Izeta Sarajlića i vreme je da se zajedno, za trenutak, podsetimo tih divnih dana.

Mala, velika moja

  

Mala, velika moja 
Večeras ćemo za njih voljeti.

Bilo ih je 28.
Bilo ih je pet hiljada i 28.
Bilo ih je više nego što je ikad u jednoj pjesmi bilo ljubavi.
Sada bi bili očevi.
Sada ih više nema.

Mi, koji smo po peronima jednog vijeka odbolovali samoće svih
svjetskih Robinzona,
mi, koji smo nadživjeli tenkove i nikog nismo ubili
mala, velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.
I ne pitaj jesu li se mogli vratiti.
I ne pitaj je li se moglo natrag dok je posljednji put,
crven kao komunizam, gorio horizont njihovih želja.

Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna,
prešla je budućnost ljubavi.
Nije bilo tajni u polegnuloj travi.
Nije bilo tajni u raskopčanoj bluzi.
Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom.
Bile su noći, bile su žice, bilo je nebo koje se gleda posljednji put,
bili su vozovi koji se vraćaju prazni i pusti,
bili su vozovi i makovi,
i s njima, s tužnim makovima jednog vojničkog ljeta,
s divnim smislom podražavanja, takmičila se njihova krv.

A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Južnim Bulevarima
i kejovima rastanka,
na Cvjetnim Trgovima i Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube,
čekale su Ane, Zoje, Žanet.
Čekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena daće dječacima.
Nisu se vratili.

Preko njihovih streljanih očiju prešli su tenkovi.
Preko njihovih streljanih očiju.
Preko njihovih nedopjevanih marseljeza.
Preko njihovih izrešetanih iluzija.
Sada bi bili očevi.
Sada ih više nema.

Na zbornom mjestu ljubavi čekaju samo grobovi.
Mala, velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.

               

                                               Izet Sarajlić

http://24klasa.blogspot.com